sve sadnice voća

Tražite najkvalitetnije voćne sadnice?

Nalazite se na pravom mestu! Pozovite nas odmah 063/670 138

Sorte malina u ponudi

Sadnice Maline

SORTE MALINE U PONUDI:

  • Vilamet (Willamette)
  • Miker (Meeker)

Vilamet: 

Sazreva: srednje rano. Počinje da zri sredinom juna meseca. Berba traje nešto duže od mesec dana. Odlične rezultate prinosa postiže na nadmorskim visinama od 300 do 800m.

Osobine biljke: Kasno završava vegetaciju. Nije osetljiva prema ekonomski najštetnijim virusima. Umereno je osetljiva prema prouzrokovaču uvenuća pupoljaka i rodnih grančica (Didymella applanata).

Plod: Krupan oko 4gr. Koštunice u zbirom plodu dozrevaju istovremeno. Plod je pogodan za upotrebu u svežem stanju, smrzavanje i preradu. Dobro podnosi rukovanje, prevoz, smrzavanje i odmrzavanje. 

Vilamet je privredno najvažnija sorta maline u našoj zemlji.

Miker: 

Sazreva: srednje kasno. Poćinje da zri u trećoj dekadi juna, nedelju dana posle Vilameta. Jednorodna je sorta. 

Osobine biljke: Miker je osetljiva prema prouzrokovaču uvenuća pupoljaka i rodnih grančica (Didymella applanata) i virusu žbunaste kržljavosti maline (Raspberry bushyndwarf virus-RBDV),a otporan prema prouzrokovaču sive truleži plodova (Botryotinia fuckeliana). Kasno kreće sa vegetacijom u proleće i kasno gubi lišće u jesen. Miker je osetljiv prema ranim jesenjim i jakim zimskim mrazevima.

Plod:Krupan je i ujednačen tokom berbe. Plod je pogodan za stonu upotrebu, smrzavanje i izradu džema. Dobro podnosi rukovanje i prevoz. 

PROIZVODNJA SADNOG MATERJALA MALINE

Razmnožavanje semenom: Iako se gajene sorte maline odlikuju visokim stepenom samooplodnje, one razmnožene semenom ne prenose verno osobine na poomstvo. Zbog toga se razmnožavanje semenom koristi samo u cilju stvaranja boljih sorti hibridizacijom.

Razmnožavanje korenovim reznicama: obavlja se na taj način što se vade pojedini izdanci ili čitavi žbunovi sa što više žila koje se seku na reznice dužine oko 5cm,a debljine od 0,5 do 1cm i sa dosta sitnih žila. Svaka reznica treba da ima najmanje jedan pupoljak,a bolje je sa dva ili tri. Reznice se mogu saditi na stalnom mestu ili rastilu. Na dobro pripremljenom zemljištu naprave se brazdice dubine 1 do 5cm,na razmaku od 40 do 90cm između redova. Reznice se u brazde stavljaju u horizontalnom položaju sa razmakom od oko 10cm. Zatim se brazde zatrpaju rastresitom vlažnom zemljom. U toku vegetacije iz pupoljaka reznice razviće se izdanci, koji se u jesen vade iz rastila i koriste kao sadni materijal.

Razmnožavanje izdancima: Navedene sorte maline svake godine obrazuju veliki broj izdanaka. Vađenjem tih idanaka dobija se sadni materijal za podizanje novih zasada. Ovo je jednostavan i jeftin način razmnožavanja i proizvodnje sadnog materjala.

PODIZANJE ZASADA MALINE

Pri izboru lokacije za podizanje zasada treba uzeti u obzir i predkulture, kako je zemljište ranije korišćeno.  Kao predkultura za malinu dobre su mahunarke: grašak, pasulj, boranija, soja,a loše predkulture za malinu su krompir i paradaiz, zbog prenošenja truležnice na koren maline.

Sistemi gajenja maline

Sistem špalira: Ovaj sistem gajenja ima niz prednosti pa se u komercijalnim zasadima najčešće koristi.

Vertikalni špalir sa dva reda jednostruke žice više se koristi jer je jednostavniji  i manji je utrošak žice,a daje veoma dobre rezultate. Sadnja se obavlja na rastojanju od 2,0 do 3,2m između redova,a u redu od 0,25 do 0,30m. Naslon se sastoji od stubova i dva reda žice koje su jedna iznad druge, prva na 80-90cm, a druga 140-150cm iznad zemlje.

Vertikalni špalir između dve žice razlikuje se od prethodne varijante samo po tome što se umesto jednostrukih žica koriste duple žice razmaknute za debljinu stubova. Ima dosta nedostataka pa se retko u praksi koristi.

Kada pad terena nešto veći, pravac redova je potrebno postaviti uspravno na pad terena kako bi se smanjila erozija.  Brazde se najčešće otvaraju plugom ili zapregom,a jame se kopaju ašovom ili motikom. Dovoljno je da brazde budu duboke 10-15cm i jame da budu dimenzija 20x15cm,a na nedovoljno dobro pripremljenom zemljištu brazde treba da budu nešto dublje 20 do 25cm, a jame 30x30cm.

Vreme sadnje maline koja se razmnožava izdancima je bolje saditi u jesen ili u toku zime ako to vremenski uslovi dozvoljavaju, nego u proleće.

sORTE KUPINE U PONUDI

Sadnice Kupina

Sorte Kupina u ponudi:

  • Tornfri (Thornfree)
  • Čačanska bestrna
  • Tri krune (Triple crown)

Tornfri: 

Sazreva kasno. Bere se u avgustu I septembru, kada je toplije i u oktobru. Bere se više od 10 puta.

Osobine biljke:Osetljiva je prema zimskim i poznim mrazevima. Osetljiva prema prouzrokovaču žute rđe (Kuehneola uredinis),a relativno otporna prema pegavosti lišća (Mycosphaerella rubi). Cveta kasno, tokom juna i prvoj polovini jula. Samooplodna je i rodna sorta.

Razmnožava se oživljavanjem vrhova izdanaka, reznicama i kulturom tkiva.

Plod: Srednje krupan 4-5gr. Pogodna je kao stono voće i za različite olike prerade.

Tornfri se preporučuje samo za toplija područja, treba ga gajiti na blagim padinama, jer u rečnim dolinama strada od mrazeva.

Čačanska bestrna:

Sazreva srednje rano. Počinje da zri u trećoj dekadi jula,a berba se završava krajem avgusta.

Osobine biljke: Rađa obilno, više od 25t/ha. Otporna je prema prouzrokovaču žute rđe (Kuehneola uredinis). Nije osetljiva prema niskim zimskim temperaturama. Osetljiva je prema ljubičastoj pegavosti čiji je prouzrokovač Septocyta ruborum.

Plod. Vrlo krupan do 9gr. Plod je pogodan za upotrbu u svežem stanju,a može za smrzavanje i preradu. Crna boja plodova pri čuvanju u zamrznutom stanju delimično prelazi u crvenu.

Tri krune:

Sazreva srednje rano. Počinje da zri u pvoj-drugoj dekadi jula,a berba se završava krajem avgusta. Manji broj puta se bere od Čačanske bestrne i Tornfri.

Osobine biljke: Rađa obilno, više od 20t/ha. Otporna je prema prouzrokovaču žute rđe (Kuehneola uredinis). Nije osetljiva prema niskim zimskim temperaturama.

Plod. Vrlo krupan do 8-9gr. Izuzetnog je ukusa i možda jedna od najukusnijih malina i odlična za upotrebu u svežem stanju,a može za smrzavanje i preradu. Crna boja plodova pri čuvanju u zamrznutom stanju delimično prelazi u crvenu.

RAZMNOŽAVANJE KUPINE

Najrasprostranjenije je razmnožavanje kupine  oživljavanjem vrhova izdanaka. Tokom avgusta ili septembra izdanci i njihove bočne grančice povijaju se i njihovi vrhovi stavljaju u prethodno iskopane jame duboke 10-15cm.,a zatim zgrnu zemljom. Zemljište se blago nagazi i prelije sa 2-3l vode.

PODIZANJE ZASADA KUPINE

Sistem špalira je najzastupljeniji u proizvodnji. Podrazumeva gajenje kupine u jednoj ravni. Obezbeđuje visoke prinose, lakšu primenu agrotehničkih mera, nesmetanu upotrebu mehanizacije, lakšu berbu, bolji kvalitet ploda. Kod špalirskog gajenja kupine  većina proizvođača u poslednjih 10 godina koristi vertikalni kombinovani sistem koji se sastoji od tri pojedinačne žice na visini 70, 140 i 200cm, poslednja žica se koristi od 3,8 do 4mm debljine.

Rastojanje između sadnicakupine u zasadu: Treba nastojati radi bolje osvetljenosti da pravac bude sever-jug. U toplijim područjima i na južnim ekspozicijama redove je bolje postavljati u pravcu istok-zapad čime se postiže veća zasenjenost zemljišta između redova pa ono manje gubi vlagu.

Razmak između redova treba da se kreće od 2,5 do 3m,a u redu od 1 do 1.5m, zavisno od bujnosti sorte.

sorte krušaka u ponudi

Sadnice Krušaka

SORTE KRUŠAKA U PONUDI:

  • Viljamovka
  • Kaluđerka
  • Julska lepotica
  • Santa Marija
  • Butira

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Viljamovka

Posrednik i sejanac

Krajem avgusta

Kaluđerka

BA-29

Početak oktobra

Julska lepotica

BA-29

Krajem juna

Santa Marija

BA-29

Sredinom avgusta

Butira

BA-29-MA-MC

Početak avgusta

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte krušaka po porudžbini kupca

Viljamovka je sorta kruške poreklom iz Velike Britanije. Spada u kasne, stare, krupne sorte kruške. Jedna je od najraširenijih sorata kruške na svetu. Sazreva oko 20. avgusta. Plodovi su krupni težine od 225 do 250 grama. Koriste se kao sveži ili za rakiju – Viljamovku i sokove. Kruškastog su oblika i imaju neravnine po površini. Boja ploda je svetlozelena, a sazrevanjem prelazi u limun-žutu.  

Rano počinje da radja i daje redovne i visoke prinose. Srednje bujna je razgranata sorta, osetjiva na bakterijsku palež, krastavost i kruškinu buvu.  Može se čuvati u hladnjači 4 do 5 meseci.

Viljamovka se može gajiti i do 800 m. nadmorske visine, odlične rodnosti i vrlo kvalitetnih plodova, spada u nezamenjive, najbolje sorte.

Junska lepotica je sorta kruške koja potiče iz Italije.  Zri krajem juna i ima bogatu rodnost.  Ovo je kruška sitnog ploda. Plodovi su težine oko 60 grama, izduženi, kruškasti i zdepasti, sa suvom glatkom kožicom svetlozelene do crvene boje. Potrebno je orezivanje zbog podsticanja bujnosti granja.

Pastorčica, Kaluđerka je stara jako rodna francuska sorta kruške. Plodovi joj sazrevaju početkom oktobra . Ističe se velikom rodnosti. Rađa krupne tipične kruškaste plodove težine 180 do 250 grama. Meso kruške je sočno, čvrsto, bele boje, slatkokiselo, ali bez posebne arome. Neretko je uzduž ploda prisutna smeđa crta ili lagano udubljenje. Otporna je na prolećne mrazeve i sušu. Dugo se može skladištiti a da ne izgubi na kvalitetu.

Santa Marija je srednje rana letna sorta kruške koja radja polovinom avgusta. Daje plodove težine 150 do 250 g koji su spljoštenog oblika, limun žute boje. Plod ima ponekad kiselkast ukus jer ova kruška nema velike količine šećera. Stablo Santa Marije je jako bujno i vrlo rodno. Cvate srednje kasno. Dobri oprašivači su Fetelova, Košia, Viljamovka, Krasanka, Morettinijeva. Traži kasniju i blagu rezidbu. Plodovi su relativno male trajnosti i mogu se čuvati do dva i po meseca u hladnjačama. Može se kalemiti na dunju.

Kruška je samobesplodna biljka, pa se u zasadu gaje minimum dve sorte koje se mogu međusobno oplođavati to jest  tri ukoliko je jedna triploidna. Sklona je zametanju partenokarpnih plodova (vilijamovka, zimska dekantkinja, kaluđerka…)

Zahteva dosta svetlosti te u nedostatku obrazuje se manji broj cvetnih pupoljaka. U nekih sorti na svetlosti se stvara rđasta prevlaka (boskova bočica) koja je sortna karakteristika. Visoka temperatura nepovoljno deluje na kvalitet i održanje plodova, takođe izaziva ožegotine na plodovima i kori debla. U fazi zimskog mirovanja kruška podnosi i do -30 °C; kritična t u fazi cvetanja je od -1,5 do -1,9 °C. Ima skromnije potrebe za vodom nego jabuka. Uspeva na različitim zemljištima, ali čvrstoća mesa, ukus i aroma plodova zavise od osobina zemljišta. Najbolje uspeva na pH 5,5-6,5. Zemljišta sa više od 3% kreča nisu pogodna ukoliko je kruška kalemljena na dunju (javlja se hloroza). Sorte kalemljene na dunju zahtevaju baštenska zemljišta.

 

sorte jabuka u ponudi

Sadnice Jabuka

SORTE JABUKE U PONUDI:

  • Ajdared – Idared
  • Zeleni delišes – Golden Delicious
  • Crveni delišes- Red Delicious
  • Fudži- Fuji
  • Greni smit – Granny Smith
  • Gala
  • Jonagold
  • Red Chief

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Ajdared – Idared

M9, M26, MM-106

Početak oktobra

Zeleni delišes Golden Delicious

M9, M26, MM-106

Krajem septembra

Crveni delišes

M9, M26, MM-106

Krajem septembra

Fudži- Fuji

M9, M26, MM-106

Krajem oktobra

Greni smit – Granny Smith

M9, M26, MM-106

Krajem oktobra

Gala

M9, M26, MM-106

Početak septembra

Jonagold

M9, M26, MM-106

Krajem septembra

Red Chief

MM-106

Krajem septembra

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte jabuka po porudžbini kupca

Idared (Ajdared) je američka sorta jabuke nastala 1935. godine ukrštanjem sorti Jonathan i Wagner, a u proizvodnju je uvedena 1942. godine. Viosokoproduktivna je plantažna sorta. Zbog krupnog i lepog ploda, dobrog ukusa i neobicno dugog skladistenja plodova, vrlo je cenjena i nije ni čudo što u nas zauzima tako visoko mesto. Ukus: Idared miriše poput parfema. Hrskavo, bledo – žuto meso je sočno, fine, nežne teksture, slatko – kiselkastog okusa i nenametljive arome. Odlična je jabuka za potrošnju u svežem stanju, voćne salate, kuvanje i pečenje. Zimska sorta: sazreva u prvih desetak dana oktobra Plodovi: krupni do vrlo krupni (180 – 250 g), okruglog i malo spljoštenog oblika BOJA: plodovi su temeljne žućkastozelene boje, umereno ili potpuno prekriveni crvenilom OPRAŠIVAČI: Golden Delicious, James Grieve, Grany Smith, Jonathan, Vista Bela PODLOGA: M9, M26, MM-106.

Jonagold je američka sorta jabuke nastala 40 – tih godina prošlog veka, i kao što ime kaže, dobijena je ukrštanjem Golden Deliciousa i Jonathana. U proizvodnju je uvedena 1968. godine i od tada je postala naročito popularna u Europi. Jonagold je najbolje od dve sorata u jednoj! Ukus: Medeno sladak ukus Golden Deliciousa i živahan kiselkasti okus Jonathana, Jonagold čine izvrsnom slatko-kiselkastom desertnom jabukom. Tekstura njenog mesa naročito je hrskava i sočna. Odlična je jabuka za jelo, voćne salate i pečenje! Zimska sorta: sazreva sredinom septembra.Plodovi: veliki do vrlo veliki (180-250 g), okruglasto konusnog oblika Boja: temeljna boja zelenkastožuta, sazrevanjem postaje žuta, s pokrovnom crvenom bojom. Oprašivači: Idared, Gloster, James Grieve, Elstar, Breaburn, Gala, kao triploid treba dva oprašivača Podloga: M-27: slabo bujna, 30-50% slabije bujnosti od M9, M26, MM-106.

Zlatni delišes – Golden Delicious je američka sorta jabuke nastala 1914.godine na brežuljcima Zapadne Virdžinije. Od tada pa do danas, ova je jabuka stekla zavidnu popularnost među potrošačima te se gaji u svim glavnim, toplim uzgojnim područjima sveta. Ukus: To je jabuka koju je vrlo lako zavoleti. Pokožica ploda je nežna i tanka, meso je čvrsto, hrskavo i sočno. Ukus je blag, ne napadan, izrazito sladak; medeno sladak – često stoji u opisu. Odlična je desertna jabuka, ali vrlo dobra i za voćne salate, kuvanje, pečenje, i sl. Zimska sorta: sazreva sredinom septembra – krajem septembra. Plodovi: srednje veliki do veliki (150-220 g), konusnog oblika. Boja: temeljna zelenožuta boja u vreme berbe . Oprašivači: Red Delicious i mutanti, Gloster, Jonathan, Idared, James Grive, Breabrun, Gala.  Podloga: M-9, slabo bujna, M26, MM-106

Granny Smith- Greni Smit jedan je od najslavnijih izvoznih proizvoda Australije, a otkrivena je u Australiji 60 – ih godina 19. veka kao slučajni 6 sejanac na odlagalištu za otpad. Gospođa Mary Smith, koja ju je pronašla. Novu je sortu nazvala Granny Smith te je zaslužna za širenje njene popularnosti. Do 60-ih godina 20. veka Granny Smith je postala praktički sinonim za jabuku. Ova pomalo neobična jabuka privlači oko svojom bojom trave, dugo se čuva, te ima ‘svestranost’, koju potrošači vole. Ukus: Ukus je naglašeno kiselkast. To je hrskava jabuka, tvrdog mesa i vrlo oštrog okusa. Ipak, njeno meso dugotrajnim dozrevanjem postaje mekše, a poslužena malo ohlađena može biti vrlo osvježavajuća.Odlična je za potrošnju u svežem stanju, u pitama, a isto tako vrlo dobra za voćne salate (posebno zato jer i narezana zadržava svoju boju). Zimska sorta: sazreva u drugoj dekadi meseca oktobra Plodovi: krupni do vrlo krupni (200 – 250 g), okruglasto- konusnog oblika BOJA: temeljna tamno zelena boja, koja sazrevanjem postaje svetlija PODLOGA: M9, slabo bujna, M26, MM-106

Fuji – Fudži sorta jabuke koja ima srednje bujno stablo, redovno je treba proređivati.Osetljiva na: Fusicladium. Umereno je osetljiva na: pepelnicu. Sazreva kasno od sredine do kraja oktobra.Podloga: M9, M26.

Crveni Delišes (Red Delicious) sorta jabuke. Sorta je nastala slučajno  1872. godine u voćnjaku izvesnog Džesija Hajata (Jesse Hiat) u saveznoj državi Ajova (Iowa) SAD .

U prvoj polovini prošlog veka, dok su kupci u celom svetu delili jabuke na crvene, zelene, žute i šarene, crvene jabuke su uvek bile Crveni Delišes. Primera radi u državi Vašington udeo u Crvenog delišesa u produkciji jabuka je iznosio 75%.

Međutim, polako se, kao konkurenti, pojavljuju Fudži (Fuji), Gala (Gala) i Breburn (Breaburn) i počinju da prave velike tržišne probleme do tada neprikosnovenom Delišesu. Nagli i istovremeni proboj novih crvenih sorti je bio toliko snažan da je i Kongres SAD morao da, na predlog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton), izglasa zakon o pomoći uzgajivačima Crvenog Delišesa vrednu bezmalo milijardu dolara. Najzad se udeo ove sorte stabilizovao na 37% u 2005. Uprkos tome, Crveni Delišes još uvek drži prvo mesto, a njegovo najjače oružje u borbi protiv “konkurencije” su brojni klonovi i mutanti koji svaki put za nijansu poboljšaju i naglase ono što je najbolje na njemu: oblik, boju, veličinu. To su, Royalred, Red King, Starkrimson, Redspur, Top Red, Stark Earlibrite, Rose Red, Jeromine, Hapke, Early Red One (Erovan), Red Chief, Super Chief (Sandidge). Prijaju im područja sa dugim sunčanim intervalima i sa većom temperaturnom razlikom između dana i noći. Boja ploda varira kod pojedinih klonova. Može biti homogeno crvena, u vidu crvenih pruga na žutoj osnovnoj boji i u vidu tamnih crvenih pruga na crvenoj osnovi.

Ukus: Čvrst i sladak.
Vreme berbe: Prva polovina septembra.
Period čuvanja: Može i do 12 meseci.

sorte loznih sadnica u ponudi

Lozne sadnice-kalemi

Stone sorte grožđa u ponudi:

SORTAPERIOD SAZREVANJA
Tamjanika 
Gročankasredinom jula
Julski muskatkrajem jula
Beogradska ranasredinom jula
Demir kapijasredinom jula
Karmenpočetkom avgusta
Kardinalpočetkom avgusta
Viktorijasredinom avgusta
Sražinskisredinom avgusta
Beogradska besemenasredinom septembra
Muskat Hamburgpočetkom oktobra
Moldavakrajem oktobra

Vinske sorte grožđa u ponudi:

SORTAPERIOD SAZREVANJA
Šardonekrajem septembra
Rajnski rizlingkrajem septembra
Smederevkakrajem septembra
Tamjanika bela,crna,crvenakrajem septembra
Vranackrajem septembra
Merlokrajem septembra
Muskat otonelkrajem septembra
Italijanski rizlingkrajem septembra
Župski bojadiserkrajem septembra
Burgundac beli,crni,sivikrajem septembra
Game crnikrajem septembra
Sovinjon belikrajem septembra
Župljankapočetkom oktobra
Prokupac (Rskavac)početkom oktobra
Kardinalpočetkom oktobra

VINOVA LOZA

Vinova loza pripada grupi višegodišnjih biljaka čija dužina života u najvećoj meri zavisi od načina razmnožavanja i uslova spoljne sredine. Ukoliko se vinova loza razmnožava semenom, čokot živi dugo, obično 80 do 100 godina, mada postoje i pojedini primeri čiji je životni vek  i preko 300 godina. Pri vegetativnom razmnožavanju dužina života čokota je znatno kraća. Posebno dužina života se skraćuje pri intenzivnom iskorišćavanju vinove loze, tako da njeno rentabilno gajenje svodi ovaj period u granice 25 do 50 godina.
Stupanje vinove loze u period plodonošenja u najvećoj mjeri zavisi od načina razmnožavanja. U slučajevima generativnog razmnožavanja plodonošenje nastupa od 5. do 6. godine, dok pri vegetativnom isto se pojavljuje već u prvoj, odnosno drugoj ili trećoj godini po sadnji.

sorte višanja u ponudi

Sadnice Višanja

SORTE VIŠANJA U PONUDI:

  • Šumadinka
  • Konzervna
  • Keleris 16
  • Oblačinska

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Šumadinka

Magriva

krajem juna

Hajmanova konzervna

Magriva

početak juna

Keleris 16

Magriva

početak jula

Oblačinska

Sopstvena podloga, Magriva

sredinom jula

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte višanja po porudžbini kupca

Oblačinska sorta višnje spada u sorte višanja koje imaju sitnije plodove, prosečne težine oko 2,5  pa do 3,5 grama. Uglavnom se njeni plodovi koriste za industrijsku preradu, mada nije preterano pogodna za mehanizovan način branja. U odnosu na prosek je malo osetljivija na neke bolesti. Višnje za branje dospevaju početkom do sredine jula meseca. Iako se njeni izdanci koriste kao podloge za kalemljenje, ona se najčešće kalemi na podlogu magriva.

Sorta višnje Šumadinka ima vreme dozrevanja plodova krajem juna, početkom jula meseca. Prednost su plodovi krupnije veličine, sa prosečnom težinom malo preko 6 grama. Plodovi kasnije dozrevaju ali ipak postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Takođe zahteva malo “jaču”rezidbu u odnosu na većinu drugih sorti višanja.

Hajmanova konzervna sorta višnje vrsta koja je namenjena uglavnom za dalju preradu, sa plodovima koji su u proseku teški oko 5,5 grama. Vreme dozrevanja je početkom juna meseca.

Sorta višnje Keleris 16 mada se kod nas može kod nas naći u ponudi samo kao Kaleris, ipak postoje razlike između  sorte 14 i 16. Plodovi su veličine oko 5 grama, srednje su krupne i za berbu dolaze početkom jula meseca. Dobro je I ubaciti neke druge sorte koje bi pomogli pri oprašivanju. Dobro su se pokazala prilikom zamrzavanja i prerade.

sorte trešanja u ponudi

Sadnice Trešanja

SORTE TREŠANJA U PONUDI:

  • Rana burlatova
  • Lionska rana
  • Stela
  • Lambert
  • Primavera 
  • Van
  • Samberst
  • Sumit
  • Regina

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Rana burlatova

Magriva, divlja trešnja

polovinom maja

Lionska rana

Magriva, divlja trešnja

polovinom maja

Stela

Magriva

sredinom juna

Lambert

Divlja trešnja i Magriva

krajem juna

Primavera 

Divlja trešnja i Magriva

krajem juna

Van

Divlja trešnja, Magriva, Kolt

sredina juna

Samberst

Divlja trešnja, Magriva, Kolt

krajem juna

Sumit

Divlja trešnja, Magriva, Kolt

sredina juna

Regina

Divlja trešnja, Magriva, Kolt

krajem juna

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte trešanja po porudžbini kupca

Neka osnovna podela sorti je prema vremenu sazrevanja plodova na majske I  junske. Kako je u pitanju voće koje se uglavnom plasira na tržište u svežem stanju, jedna od najvažnijih stavki jeste kako plodovi podnose transport.

Kao podloga najviše se koriste magriva i sejanac divlje trešnje, a u manjoj meri MxM14 i Kolt.

Sorta trešnje Burlatova rana – poznata pod nazivom i Birla. Trešnje su okruglaste i blago srcolikog oblika. Vreme dozrevanja im je u drugoj polovini maja meseca, a težina plodova je oko 7 grama. Čvrsti su i dosta dobro podnose transport. Bolji rezultati oprašivanja se postižu ako u zasadu ima i drugih sorti trešanja.

Sorta trešnje Regina –Solidno podnosi niske temperature, sa plodovima koji su dobrog ukusa, prijatne arome, čvrsti su i imaju lepu tamniju crvenu boju. Poreklom je iz Nemačke.  Za berbu stiže polovinom juna meseca.  Potrebni  su u zasadu i dugi oprašivači jer  je ona samobesplodna.

Sorta trešnje Stela – poreklom je iz Kanade. Vreme dozrevanja je polovina juna meseca. Plodovi imaju slabiju otpornost prema pucanju u slučaju većih padavina tokom perioda dozrevanja. Spada u grupu trešanja kojoj ne treba oprašivač.

Sorta trešnje Lambert – plodovi imaju tamnije crvenu boju i krupniji su sa masom oko 8 grama. Dobra je kao stono voće ali i za industrijsku  preradu. Plodovi se mogu brati u poslednjoj dekadi juna. Neophodni su joj oprašivači u sklopu voćnjaka.

Sorta trešnje Lionska rana – ima tamniju crvenu boju kada sazri, a veličina je u proseku oko 5 grama. Bere se polovinom maja meseca, a potrebne su joj druge sorte trešanja u zasadu.

Sorta trešnje Sumit – Trešnje su srcolikog oblika, lepe crvene boje i čvrstijih plodova. Berba se obavljau prvoj polovini juna meseca. U situacijama kad ima dosta padavina u vreme zrenja je osetljivija na pucanje plodova. Spada u sorte trešnje kojima trebaju oprašivači.

Sorta trešnje Samberst – je novija sorta nastala selekcionisanjem u Kanadi. Plodovi su svetlije crvene boje, krupnijih plodova sa težinom oko 11gr. Berba se obavlja u prvoj polovini juna meseca. Sambrest je samooplodna.

Sorta trešnje Primavera – spada u veoma zanimljive vrste trešnje jer dozreva pre polovine maja. Prilična je mana to što ima umereno sitne plodove, težine oko 4 grama. Kako ranije dozreva,izbegava se glavni napad štetnih insekata. Nalazi se u grupi samo besplodnih sa potrebom da se pored nje posade i druge sa funkcijom oprašivača.

Van – Oblik plodova je okruglast i delom srcast, a srednje su krupne sa težinom od oko 8 gr.  Dozreva u prvoj polovini juna meseca. Potrebni su joj oprašivači, ali se i ona koristi za oprašivanje u zasadima drugih sorti trešanja.

sorte višanja u ponudi

Sadnice Šljiva

SORTE ŠLJIVA U PONUDI:

  • Čačanska rodna
  • Čačanska rana
  • Čačanska lepotica
  • Čačanska najbolja
  • Stenlej – Stanley
  • Požegača

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Čačanska rodna

Džanarika

Krajem avgusta

Čačanska rana

Džanarika

Krajem juna

Čačanska lepotica

Džanarika

Polovinom avgusta

Čačanska najbolja

Džanarika

Polovinom avgusta

Stanley – Stenlej

Džanarika

Početak septembra

Požegača

Džanarika

Početak septembra

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte šljiva po porudžbini kupca

Čačanska lepotica je sorta šljive stvorena je hibridizacijom u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Plodovi stižu za berbu krajem jula ili početkom avgusta. Prvenstveno su namenjeni za jelo u svežem stanju, mada se mogu koristiti i za neke vidove prerade, posebno u domaćinstvu (slatko, džem, rakija). Srednje su krupni, prosečne mase do 40 grama i okruglastog oblika. Pokožica je tamno plava i prekrivena obilnim pepeljkom. Mezokarp je zelenkasto žut, čvrst, sočan i slatko nakiselog ukusa. Drvo je kržljavo do srednje bujno. Rano prorodi i rađa obilno. Samooplodna je sorta.

STENLI (STANLEY) je američka sorta šljive koja se u Srbiji jače širi od 1956.god. Plodovi za berbu pristižu od početka treće dekade avgusta. Srednje su krupni do krupni, prosečno teški do 38grama i obrnuto jajastog oblika. Boja pokožice je tamno plava, prekrivena obilnim pepeljkom. Dobijaju je mnogo pre pune zrelosti. Mezokarp je zelenkasto žut, sočan, sladunjav i prosečnog kvaliteta. Plodovi su kombinovane upotrebne vrednosti. Stablo je srednje bujno i rod donosi na majskim kiticama. Samooplodna je sorta.

ČAČANSKA RODNA je sorta šljive stvorena je u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku kada i Čačanska lepotica. Plodovi se beru krajem avgusta. Srednje su krupni, prosečno 25gr. Oblik im je jajast, a boja pokožice tamno plava sa obilnim pepeljkom. Mezokarp je žut, sočan, slatko nakiseo i odvaja se od koštice. Koristi se za jelo, preradu i sušenje. Stablo je srednje bujno i rodno, ali u uslovima redovne i pravilne rezidbe. Osetljiva je na šarku.

ČAČANSKA RANA je sorta šljive stvorena je u Centru za voćarstvo i vinogradrstvo u Čačku, a priznata za novu sortu 1975.god. Plodovi se beru krajem juna ili početkom jula. Neujednačene su krupnoće jer prosečna masa varira od 35-80grama, pa i preko 100grama. Oblika su izduženo jajastog i ljubičasto plave boje pokožice. Meso je žuto, čvrsto i sočno, zadovoljavajućeg ukusa. Drvo je srednje bujno do bujno. Samobesplodna je sorta.

ČAČANSKA NAJBOLJA je sorta šljive stvorena u Centru za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku. Plodovi se beru u drugoj polovini avgusta, neki dan pre Stenlija. Krupni su do vrlo krupni, prosečne mase između 44 i 100grama. Oblika su cilindričnog, a boje tamno plave koju dobijaju mesec dana pre pune zrelosti. Meso je žuto, vrlo čvrsto, kiselkasto slatko i pogodno za duboko smrzavanje. Odvaja se od koštice. Drvo je veoma bujno i rodno. Samobesplodna je sorta.

POŽEGAČA (SELEKCIONISANA) sorta šljive ,nepoznatog je porekla i predstavlja sortu sa najkvalitetnijim plodovima ne samo kod nas već i u čitavom svetu. Obiluje nizom tipova različitih biološko-privrednih osobina koji se posebno razlikuju po krupnoći ploda i rodnosti. Plodovi se beru krajem avgusta ili početkom septembra, a u hladnijim područjima i na većim nadmorskim visinama mnogo kasnije. Po krupnoći, pripadaju kategoriji sitnijih jer prosečna masa iznosi 15-17grama, sa tim što postoje tipovi sa masom ploda većom od 25grama. Oblika su tipično jajastog sa tamno plavom pokožicom prekrivenom obilnim pepeljkom. Meso je zlatno žuto, čvrsto, sočno i prepoznatljivog, slatko nakiselog ukusa, vrhunskog kvaliteta kakav ne poseduje ni jedna do sada poznata sorta šljive. Upotrebna vrednost plodova je raznovrsna. Cepača je. Drvo je umereno bujno sa prepoznatljivim tankim i relativno kratkim rodnim  rančicama. Osetljiva je na bolesti, posebno na šarku, što joj ograničava dalje širenje.

Najveći deo proizvodnje šljive ostvaruje se u brdsko-planinskom rejonu, na nadmorskoj visini 200 do 700 metara. Najviše gajene sorte u našoj zemlji su su Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Stanley, Čačanska najbolja i Čačanska rana. Može se reći  jedina podloga na kojoj se kaleme sorte šljive je sejanac džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.). Savremeni sistemi gajenja šljive podrazumevaju tehnologiju koja omogućuje brzo postizanje pune rodnosti, redovnu rodnost i visok kvalitet plodova.

sorte dunja u ponudi

Sadnice Dunja

SORTE DUNJA U PONUDI:

  • Leskovačka
  • Vranjanska
  • Šampion

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Leskovačka

BA-29

sredinom oktobra

Vranjanska

BA-29

sredinom oktobra

Šampion

BA-29

sredinom oktobra

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte dunja po porudžbini kupca

Sorta dunje Leskovačka – sorta spada u u jabučasti tip po obliku plodova. Na našim prostorima je dosta popularna u Vojvodini  kao I po dolinama reka. Dobro je što kasnije cveta, a što se tiče branja plodova ono se obavlja u oktobru mesecu. plodovi dobro podnose transport. Prosečna masa je 300 grama. Plodovi su izraženo žuti, a ukus je dobar i ima prijatnu aromu.  Cenjeni su za industrijsku preradu. Kao oprašivač se sadi Vranjanska. Mane se odnose na lako opadanje plodova pri jačem vetru. Leskovačka dunja je vrlo otporna na bolesti i štetočine, izuzev virusa.

Sorta dunje Vranjanska – ima plodove kruškastog oblika. Ova sorta dunja se u narodu još naziva i dunjac. Posebno se ističe po jakom mirisu plodova, a što se tiče oprašivanja za to se koristi leskovačka dunja. Stablo ove dunje je osetljivije na bolesti i štetočine. Težine plodova varijaju ali kao prosečna se može uzeti 400 grama. Spada u samoplodne sorte pa je dobra u situacijama kada se želi posaditi samo jedna sadnica ili njih par na okućnici. Plodovi se beru se od sredine do kraja oktobra.

Sorta dunje Šampion – plodovi su mu krupni i kruškolikog su oblika. Pokožica ima male u određenoj meri i žute je boje. Plodovi dozrevaju polovinom oktobra. Za oprašivanje u voćnjaku se sa njom sade Leskovacka i Pazardžijska.

Adekvatni uslovi za uzgoj Dunja

Dunja voli kada je izložena svetlu, pa tako za dunjik birajte dobro osvetljenu poziciju. Ako su u senovitom položaju, slabije će radjati. Takodje, plodovi u senci neće imati karakterističnu aromu i beće dosta zeleniji i maljaviji od drugih, osunčanih plodova. U hladnijim zonama i na većim nadmorskim visinama česta pojava je stradanje ploda pa i drveta dunje.

Drvo dunje izmrzava na oko -27° C, cvetovi već na minus jedan, a plodovi na minus 2,2 stepena, dok jedino severna dunja može da izdrži i do -35 stepeni bez oštećenja.

Nega dunja podrazumeva dovoljno vode i vlage jer pojedini delovi dunje sadrže i do 85 odsto vode. Ipak, dunja će verovatno podneti i sušni period uz svoj zaštitni mehanizam savijanja listova u trubice kako bi smanjila transpiraciju. Najviše vode joj je potrebno u avgustu i septembru.

Za normalan rast i uspešno gajenje dunje, obično se navodi da je neophodno da padne godišnje od 750 do 990 mm vode, mada praksa pokazuje da se dunja uspešno može gajiti i u krajevima sa oko 600 mm vode po godini.

Vetar dunji može naneti dosta štete jer može da izazove naginjanje stabala, i odvaljivanje grana, opadanje i oštećenje plodova, ali i cvetova. Zato na vetrovitim lokacijama zaštitite dunjik odgovarajućim pojasevima.

Sadnja i zemljište za uzgoj Dunja

Za sadnju dunja najbolje je umereno vlažno, propusno i zemljište bogato hranljivim materijama. Nemojte podizati dunjik na teškoj ili vlažnoj zemlji kao ni na suvoj ili peskovitoj zemlji. Stabla dunje zahtevaju đubrenje stajskim djubrivima.

Debljina oraničnog sloja je minimum 50 – 60 cm, da bi se stablo normalno razvijalo.

Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada. Obično su razmaci medju redovima od 4 do 6 metara, a u redu od 2,80 do 4,50 metra.

Proizvodnja sadnica i razmnožavanje dunja

Dunja se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem. Razmnožavanje semenom se praktikuje samo prilikom kreiranja novih sorti. Razmnožavanje reznicama se koristi kod proizvodnje podloga, dok se položnicama dunja razmnožava onda kada treba proizvesti retke sorte koje u rasadnicima nisu dostupne.

Razmnožavanje izdancima se radi jedino kada se željena sorta dunje nalazi na sopstvenom korenu.

U masovnoj proizvodnji sadnice dunje se dobijaju sključivo kalemljenjem. Kalemljenje dunje može se obaviti na oko deset načina, a najviše se koristi okuliranje na spavajući pupoljak, obično spajanje i spajanje sa strane.

sorte breskvi u ponudi

Sadnice Breskvi

SORTE BRESKVI U PONUDI:

  • Springtajm – Springtime
  • Maja
  • Red heven – Redheven
  • Vinogradarska Breskva
  • Sprin gold – Springgold
  • Fajer heven

 

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Springtajm

Vinogradarska breskva

krajem juna

Maja

Vinogradarska breskva

početkom avgusta

Red heven 

Vinogradarska breskva

sredinom avgusta

Vinogradradarska  breskva

Vinogradarska breskva

tokom septembra

Sprin gold

Vinogradarska breskva

krajem juna

Fajer heven

Vinogradarska breskva

sredina avgusta

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte breskava po porudžbini kupca

Spring tajm sorta breskve (Springtime) – starija je sorta. Kod ove sorte breskve se koštica ne odvaja od ploda, a meso je bele boje. Najčešće se kao podloga za nju koristi vinogradarska breskva. Plodovi imaju izražen špic (bradavicu). Period sazrevanja je krajem juna meseca.

Maja sorta breskve– spada u sorte koje imaju krupnije plodove. Boja zrelih plodova je žućkasta sa tim da oko dve trećine površine prekriva crvenilo. Koštice se lako odvajaju od mesa što je pored krupnoće čini dobrom za upotrebu u svežem stanju. Period sazrevanja je početkom avgusta.

Red heven sorta breskve (Redheven) – breske ove sorte imaju krupniji plod, a zahvaljujući tome što dosta dobro podnosi niže temperature veoma je cenjena. Sve sorte Hevena vuku poreklo od nje. Prednost je i to što se koštica dosta lako odvaja od mesa na plodovima. Za berbu stiže krajem avgusta  meseca.

Vinogradarska breskva, ova podvrsta nema mnogo razvijenih sorti, ali se I pored toga se dosta koristi, pre svega kao podloga za kalemljenje. Njena osnova prednost jeste velika otpornost, dok sa druge strane plodovi koje daje budu dosta sitni u odnosu na druge. Period sazrevanja je tokom septembra meseca.

Spring gold  sorta breskve (Springgold) – plodovi su srednje veličine, loptastog je oblika i pojedini imaju izražen špic (bradavicu). Meso je žute boje i koštica se ne odvaja lako od njega. Boja ploda je žuta sa crvenilom. Nakon branja dobro podnosi transport. Period sazrevanja je tokom juna meseca.

sorte nektarina u ponudi

Sadnice Nektarina

SORTE NEKTARINA U PONUDI:

  • Fantazija
  • Stark red gold
  • Nektared 4

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Fantazija

Vinogradarska breskva

krajem jula

Stark red gold

Vinogradarska breskva

početak avgusta

Nektared 4

Vinogradarska breskva

početak jula

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte nektarina po porudžbini kupca

 Sorta nektarine Fantazija. Rodnost joj je neustaljena. Samooplodna je sorta nektarina. Nekih godina slabo rađa i daje plodove lošeg izgleda. Plod je zadovoljavajuće krupnoće, okrugao do ovalan. Koštica se odvaja od mesa. Pokožica je svetlo-žute boje s crvenilom koje pokriva više od polovine ploda. Period sazrevanja je krajem jula meseca.

Sorta nektarine Stark red gold. Stablo je slabije bujnosti u odnosu na ostale sorte. Dobro rađa i pouzdana je u pogledu redovnog plodonošenja. Plod je okruglog do ovalnog oblika, intenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, dobrog kvaliteta, lako se odvaja od koštice. Period sazrevanja je početak avgusta meseca.

sorte kajsija u ponudi

Sadnice Kajsija

SORTE KAJSIJA U PONUDI:

  • Krupna rana
  • Mađarska najbolja
  • Novosadska rodna
  • Roksana
  • Kečkemetska ruža
  • NS 4
  • NS 6
  • Novosadska kasna cvetna

 

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Krupna rana

Džanarika

krajem juna

Mađarska najbolja

Džanarika

sredinom jula

Novosadska rodna

Džanarika

sredinom jula

Roksana

Džanarika

krajem jula

Kečkemetska ruža

Džanarika

krajem juna

NS 4

Džanarika

sredina juna

NS 6

Džanarika

krajem juna

Novosadska kasnocvetna

Džanarika

krajem jula

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte kajsija po porudžbini kupca

 Sorta kajsije Novosadska 4 (NS-4) – ima okruglaste, blago izdužene plodove, oni su krupni  oko 70 gr. Osnovna boja kajsije je narandžasta ali je većim delom prekrivena i crvenkastim nijansama. Koštice se lako odvajaju, a dozreva sredinom-krajem  juna.

Sorta kajsije Novosadska 6 (NS-6) – plodovi su blago spljošteni, okruglastog oblika, srednje krupne do krupne. Narandžasta je sa crvenilom na osunčanoj strani. Vreme dozrevanja je kraj  juna meseca.

Sorta kajsije Roksana (Rocsana) – veličina kajsija je krupnija, osnovna boja narandžasta, ali većim delom kad sazri je crvenih nijansi. Koštica se dobro odvaja, a ima određeni stepen otpornosti na šarku. Plodovi stižu krajem jula i početkom avgusta.

Sorta kajsije Novosadska rodna – je nastala odabirom iz prirodne populacije osamdesetih godina prošlog veka, spada u grupu onih sa krupnijim plodovima.  Semenka se dobro odvaja od mesa ploda. Narandžaste je boje sa crvenilom sa osunčane strane, a vreme zrenja je drugi sredinom jula meseca.

Sorta kajsije Novosadska kasnocvetna – plodovi su okruglasto jajastog oblika i srednje krupnoće oko 50 grama. Boja je svetlije narandžasta sa umerenim crvenilom. Spada u sorte kajsija koje za branje stižu krajem sedmog meseca.

Sorta kajsije Kečkemetska ruža – mađarska sorta koja ima malo kasniji termin cvetanja. Veličina plodova je srednja oko 45gr. Dozreva  krajem juna meseca, a nakon berbe dosta dobro podnosi transport.

Sorta kajsije Mađarska najbolja (Magyar Kajszi) – veličina kajsija je srednja oko 50gr, koštica se dosta lako odvaja. Boja plodova je narandžasta sa dosta crvenila, a plodovi su blago ovalnog oblika. Dobra stavka je što malo kasnije cveta, a plodovi zore sredinom  jula meseca.

sorte lešnika u ponudi

Sadnice Lešnika

SORTE LEŠNIKA LESKE U PONUDI:

  • Istarski okrugli
  • Istarski dugi
  • Halski Džin
  • Ludolf 
  • Rimski
  • Tonda Đentile Romana

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Istarski okrugli

Izdanak i na podlozi mečija leska

Tokom avgusta

Istarski dugi

Izdanak i na podlozi mečija leska

Početak septembra

Halski Džin

Izdanak i na podlozi mečija leska

Kraj avgusta, početak septembra

Ludolf 

Izdanak i na podlozi mečija leska

Tokom avgusta

Rimski

Izdanak i na podlozi mečija leska

Prva polovina septembra

Tonda Đentile Romana

Izdanak i na podlozi mečija leska

Početak septembra

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve sorte lešnika  po porudžbini kupca

 Istarski dugi je sorta lešnika postala odabiranjem iz prirodne populacije lambertove leske u Istri. Sazreva u prvoj polovini septembra. Srednje je bujnosti sa razgranatim žbunom. Rese se ranije otvaraju od ženskih cvetova, odnosno ona je protandrična sorta. Autoinkompatiblina je sorta. Dobro je oprašuju sorte: Rimski i Halski Džin. Vrlo je dobre rodnosti. Plod je krupnosće 3,5gr i duguljast. Omotač ploda prekriva plod, teško se odvaja od njega. Randman jezgre je oko 45%. Jezgra je aromatična i vrlo ukusna.

Halski Džin je nemačka sorta lešnika. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Autoinkompatibilna je sorta. Dobro je oprašuju sorte: Rimski i Kosford. Plod je krupan, oko 3,5gr loptasto kupastog oblika. Randman jezgre je oko 40%.

Ludolf  je sorta lešnika- Stablo je srednje bujno. Cveta srednje rano a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1.5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj

Tonda Đentile Romana je sorta lešnika italijanskog porekla. Sazreva u prvoj polovini septembra. Srednje je bujnosti sa razgranatim žbunom. Rese se otvaraju srednje kasno,a u to vreme su ženski cvetovi sposobni za oprašivanje, što govori da je homogamna sorta. Autoinkompatibilna je sorta i dobro je oprašuju: Nocchione, Mortarella, Tonda gentile delle langhe, Tonda di giffoni i Cosford. Vrlo lako se prilagođava različitim uslovima sredine. Plod je srednje krupnoće (2,7gr) i loptastog je oblika. Randman jezgre je oko 45%. Jezgra je vrlo kvalitetna i prženjem se lako odvaja od pokožice. Zbog dobre rodnosti i kvaliteta tražena je u konditorskoj industriji.

Tonda gentile delle langhe je sorta lešnika italijanskog porekla. Dosta je zastupljena u sortimentu naše zemlje. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Žbun je umerene bujnosti. Rese se otvaraju rano, a ženski cvetovi srednje pozno, odnosno ona je izrazito protrandična sorta. Autoinkompatibilna je sorta. Dobro je oprašuju: Mortarela, Nocchione, Barcelona, Tonda gentile romana i Cosford. Vrlo je rodna sorta. Plodovi su krupnoće 2,3gr, loptastog do loptasto spljoštenog oblika. Radman jezgre je oko 47%. Jezgra je aromatična i vrlo kvalitetna.

Mortarella je italijanska sorta lešnika.  Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Žbun je srednje bujnosti. Protandrična je sorta i autoinkompatibilna. Dobro je oprašuju: Tonda di giffoni i San giovanni. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, prouzrokovačima gljivičnih bolesti i lisnoj grinji. Dobre je i redovne rodnosti. Plod je krupnoće 2,1 gram,a randman jezgre oko 47%. Vrlo se dobro prilagođava različitim uslovima sredine.

Rimski je italijanska sorta lešnika. Sazreva sredinom septembra. Žbun je srednje bujnosti. Protoginična je i aoutoinkompatibilna sorta. Dobro je oprašuje Kosford. Plod je krupnoće 3 grama, a randman jezgre oko 45%.

Životni vek leske je 70 do 100godina. Plod donosi od 50 do 70 godina. Leska počinje da rađa u 3-4 godini. Period pune rodnosti počinje u sedmoj-osmoj godini. U punom rodu jedno stablo daje (zavisno od sorte) od 8 do 12 kilograma. Po jednom hektaru, prinos, zavisno od sorte, kreće se 2.2t do 3.6 tona po hektaru ploda.

Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu, tako i u vazduhu. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda (maj i jun mesec).

Osnovne informacije o podizanju zasada lešnika

Razmak sadnje zavisi od sorte lešnika. Za srednje bujne sorte preporučuje se sadnja na rastojanju od 4 metra između redova (gde je moguće i veće rastojanje zbog različitog nagiba terena) i 3 metra između sadnica. Redovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, već običnim oranjem, neophodno je kopanje rupa veličine 60×60 cm.

sorte oraha u ponudi

Sadnice Oraha

SORTE ORAHA U PONUDI:

  • Domaći orahsejanac
  • Šejinovo
  • Šampion
  • Čendler
  • Rasna

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Domaći orahsejanac

Sopstvena podloga

Početak septembra

Šejinovo

Domaći orah

Početak septembra

Šampion

Domaći orah

Početak septembra

Čendler

Domaći orah

Početak septembra

Rasna

Domaći orah

Početak septembra

Ranijim poručivanjem sadnica mogu se obezbediti sve vrste kalemljenog oraha po porudžbini kupca

 Šampion – sorta oraha stvorena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Vegetaciju počinje približno kad i sorta Šejnovo, a završava je 15 – 20 dana ranije. Srednje je bujnosti. Plod je veoma lepog oblika, mase oko 14 grama. Jezgra je svetle boje, sadrži oko 67% ulja i 18,6% proteina. Randman ploda je 58%. Cveta protandrično. Izuzetno je visoke otpornosti na niske temperature.

Rasna je sorta oraha – nastala selekciom na Poljoprivrednom  fakultetu u Novom Sadu. Odlikuje se kratkom vegetacijom. Vegetaciju počinje 2 – 3 dana posle sorte Šampion, a završava je oko sedam dana kasnije. Veoma je otporna na Gnomonia leptostyla. Male je bujnosti i izuzetno je rodna. Prvi prinos daje već  u rasadniku. Cveta skoro homogamo. Ima krupne plodove oko 14 grama, malo kupaste, randmana oko 52%. Preporučuje se za masovno gajenje u kontinentalnim uslovima, kao oprašivač za sortu Šampion.

Podizanje zasada Oraha

Zemljišni i klimatski uslovi u našoj zemlji su uglavnom pogodni za uspevanje ove voćne vrste, te se može gajiti u svim voćarskim reonima. Najveća koncentracja oraha nalazi se na 100-400 m nadmorske visine, mada u centralnom delu Srbije oraha ima i na 1000 m. Orah je u Srbiji vekovima razmnožavan generativno, što je stvorilo heterogenu populaciju gde je svako stablo poseban genotip. U mnoštvu genotipova preovlađuju oni sa slabijim kvalitetom ploda, no objektivno se mogu naći genotipovi odličnog kvaliteta.

Orah je veoma zahvalna voćka za uzgoj jer okvirno govoreći ne zahteva naročite uslove. Ipak najvise mu prijaju vinogradarske regije. Zasade oraha treba formirati na sunčanim mestima.

Rodnost i visina prinosa oraha zavisi od više činilaca, medju kojima posebnu važnost imaju vreme cvetanja i oplodjavanje.

Vreme cvetanja: Cvetanje oraha se odvija od početka treće dekade aprila pa do kraja prve dekade maja, što zavisi od osobine sorte, to jest tipa oraha, nadmorske visine i temperaturnih uslova pri kraju zime, na početku proleća i u vremenu koje prethodi cvetanju.
Oprašivanje i oplodjavanje oraha: Oprašivanje oraha se vrši isključivo vetrom. Rese su specijlane gradje, tako da ih vetar lako pokreće i iz njih istresa polen koji je podesan da ga vetar lako nosi. Radi bolje rodnosti i dobijanja visokih prinosa sigurnije je gajiti po nekoliko sorti ili tipova oraha.
Zrenje oraha: Plodovi oraha, obično, sazrevaju u toku septembra. U nekih sorti i tipova plodovi sazrevaju i ranije, krajem avgusta  ili kasnije, početkom oktobra, što zavisi od biloloških osobina sorte.
Vek oraha: Odredjena starost stabala oraha do kojih mogu da radjaju nije ustanovljena,  postoje primeri i da orah starosti preko 300 godina radja normalno.
Prinos oraha: Orah razmnožen iz semena, počinje da radja posle osme ili čak dvanaeste godine, mada ima primera i da mogu proroditi u petoj godini. Okalemljen orah radja mnogo ranije, u drugoj ili trećoj godini. Prinos oraha se krece od 40-50kg i od 60-70 kg po stablu, odnosno 4.000 – 7000 kg po hektaru.

Što se tiče zemljista ni tu nije nesto naročito izbirljivo drvo, jer podnosi i kamenito zemljiste, ali zato mora biti i dovoljno propustljivo. Medjutim, za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivanim visokim prinosima treba odabrati duboko i rastresito zemljiste.

Najbolje vreme za sadnju oraha je jesen.  Orah je voćka koja zauzima veliku površinu, pa je za jednu sadnicu potrebno obezbediti najmanje 30m2.

sorte ribizli u ponudi

Sadnice crnih i crvenih ribizli

RIBIZLA

SORTE RIBIZLE U PONUDI:

  • Crna ribizla
  • Crvena ribizla

SORTA

PODLOGA

Period sazrevanja

Crna Ribizla

Sopstvena podloga-izdanak

Polovina juna

Crvena Ribizla

Sopstvena podloga-izdanak

Polovina juna

 Sadnice crnih ribizli

Osobine biljke. Ribizla je višegodišnja biljka, uspravnog žbuna koji može da dostigne i do 2 m visine. Ribizla ima jak korenov sistem plitko ispod zemlje. Uz dobru agrotehniku, zasad ribizle može trajati do 20 i više godina. Plodovi ribizle vrlo dobro podnose transport i nisu podložni truljenju, pa su i sa ovog razloga interesantni za preradu za mnoge krajeve naše zemlje.

Zemljište, položaj, klima za uzgoj ribizli. Plemenite sorte, uspevaju na peskovitim glinovitim zemljištima sa dubokim oraničnim slojem, dovoljno rastresitim i sa dosta humusnih materija. Ribizla voli kiselo zemljište sa oko 800 mm padavina godišnje. Smatra se da će ribizla dati apsolutno veće prinose na visinama većim od 600 m.  Međutim, u poslednje vreme se preporučuje, gajenje ove kulture i na niskim terenima, naročito onima sa više atmosferskih padavina, s tim da su i drugi faktori agrotehnike na potrebnom nivou.
Položaj- ekspozicija – severni i severoistočni preporučljiviji su nego južni, zbog zaštite biljaka od štetnih južnih vetrova. Crna ribizla je najosetljivija na mraz neposredno pre otvaranja pupoljaka i odmah posle zametanja plodova. Dovoljna je temperatura od minus 2 °C da uništi ceo rod u toj godini.

Sađenje ribizle. Jesenja sadnja ribizle je bolja od prolećne, jer se zemljište bolje sleže, vlažnije i time žile sadnica brže uspostavljaju vezu sa matičnim tlom.

Oprašivanje crne ribizle. Ribizle su samooplodne biljke; što znači da daju plodove oprašivanjem cvetova sopstvenim polenom. U oprašivanju cvetova ribizle veliku ulogu imaju pčele. Ribizle treba, pre svega, brati u zrelom stanju. Ovo naročito važi za plodove namenjena zamrzavanju.

Razmnožavanje crne ribizle.Crna ribizla se lako razmnožava. Za njeno raznmožavanje najbolji je način oživljavanja zrelih reznica, to jest  reznica sa jednogodišnjih izdanaka skinutih pred kraj vegetacije.

Sadnice crvenih ribizli

U odnosu na rasprostranjenost površina pod crnom ribizlom, gajenje crvenih ribizla u svetu je više nego skromno. Ovo pored ostalog i zbog činjenice da su plodovi crvene manje traženi na svetskaj pijaci od plodova crne ribizle.
Najveće prinose i najbolje rezultate crvene ribizle mogu dati na dovoljno dubokim, propustljivim zemljištima, koja se brzo suše i koja su bogata kalijumom. Propustljiva zemljišta zahteva crvena ribizla zato što ne podnosi teška, vlažna i bez drenaže, koja, inače, crna ribizla podnosi vrlo dobro.
Voli blago kisela do neutralna zemljišta.

Zasnivanje zasada. Za sadnju se koriste sadnice dobijene oživljavanjem reznica. U ovom slučaju se, obično, koriste dvogodišnje – za razliku od crnih ribizla, gde se podjednako mogu koristiti jednogodišnje i dvogodišnje sadnice.
U većim zasadima, gde se sadi veći broj biljaka, gde šteti mehanizovanoj obradi i gde se traže veći prinosi: traži se i veće rastojanje, u konkretnom slučaju 2,8 x 1,5 m.

Ruža čajevka u ponudi:

• Perla • Bakarola • Ambasador • Grand Gala • Norita • Šarl de Gol • Red Dens • Paskali • Pariz • Monika • Bakara • Vivaldi • Landora • Oranžada

Ruže stablašice

SORTE RUŽA STABLAŠICA U PONUDI: • Čin čin - crvena • Žuta - Landora • Bela – Marija Antoaneta • Crveno bela • Crveno žuta – Nina Vejbul I Landora

Sadnice

O Nama!

I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.

Sadnice

Lokacija

I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.

Share via
Copy link
Powered by Social Snap